Agresivna hemoterapija praćena transplantacijom matičnih ćelija može zaustaviti napredak multiple skleroze, pokazala je jedna studija.
Multipla skleroza (MS) je bolest zbog koje imuni sistem napada unutrašnji sloj nerava u mozgu i kičmenoj moždini, a većina pacijenata dobija dijagnozu u dvadesetim i tridesetim godinama života.
Za ovu bolest nema leka, ali se pacijentima kvalitet i dužina života mogu popraviti nekim inovativnim terapijama. Jedan od već postojećih tretmana podrazumeva upotrebu hemoterapije, kako bi se suzbilo delovanje imunog sistema, a zatim ubrizgavanje matičnih ćelija, ali je jedna grupa naučnika otišla korak dalje.
Oni su hemoterapijom potpuno uništili imuni sistem pacijentima koji boluju od multiple skleroze, a onda ga ponovo izgradili uz pomoć matičnih ćelija iz krvi pacijenta, koje su u dovoljno mladoj fazi da nisu razvile nedostatke koji pokreću MS.
Vođa studije dr Paolo Muraro sa Odeljenja za medicinu Imperijal Koledža u Londonu je sa kolegama objavio rezultate u časopisu JAMA Neurology.
U njihovoj proceduri, prikupljene su matične ćelije samih pacijenata, a oni su zatim podvrgnuti jakoj hemoterapiji, kako bi se uništile sve „zaražene“ ćelije.
„I ranije smo znali da ovaj tretman restartuje imuni sistem i da nosi rizike, ali nismo znali koliko dugo traju koristi od njega“, rekao je dr Muraro.
Za potrebe studije, istraživači su preispitali podatke dobijene na osnovu 25 nezavisnih studija sa više od 281 ispitanika sa multiplom sklerozom koji su između 1995. i 2006. podvrgnuti transplantaciji hematopoetskih matičnih ćelija, kakve se nalaze i u krvi pupčanika.
Od ovih pacijenata 78 odsto je imalo progresivni oblik MS.
Za procenu invaliditeta korištena je za merenje napretka pacijenata, pri čemu je nula označavala odsustvo simptoma bolesti, 7 - upotrebu invalidskih kolica, a 10 - smrt usled multiple skleroze.
Na početku studije pacijenti su u proseku imali 6,5 bodova sa te skale.
Istraživači su utvrdili da kod čak 46 odsto pacijenata bolest nije napredovala ni pet godina posle tretmana.
Iako takav zaključak budi veru u uspešnost novog lečenja pacijenata sa MS, tim upozorava da je tokom prvih 100 dana nakon transplantacije matičnih ćelija umrlo osam učesnika studija.
„U ovoj studiji, koja je najveće dugoročno istraživanje ove procedure, pokazali smo da možemo ’zamrznuti’ bolest pacijenta i sprečiti pogoršanja u prvih pet godina“, kaže Muraro.
„Ipak, treba da uzmemo u obzir da ovakvi tretmani nose i mali rizik od smrti“.
On dodaje da studija nije uključila kontrolnu grupu, zbog čega je potrebno još dokaza o efikasnosti novog tretmana i poziva i druge naučnike da ga preispitaju.