Ovih dana proživljavamo dane koji mnogima predstavljaju traumu.
U takvim situacijama prvo je važno zaštititi fizički integritet deteta i ostalih ukućana. Odmah zatim, nakon što su zbrinute fizičke potrebe, veoma je važno pružiti im psihološki oslonac za adaptaciju na promene koje je izazvala naša aktuelna situacija. Roditelji, vaspitači, učitelji i uopšte odrasli, koji su dostupni deci, mogu u velikoj meri olakšati trenutke kroz koje prolaze i pomoći im da se što pre i što bolje adaptiraju na novonastalu situaciju.
Traumatska iskustva kod dece
Traumatska iskustva u značajnoj meri narušavaju osećanje sigurnosti čak i kod veoma male dece. Takođe, kod malo starije dece javlja se strah za sopstveni, i za život svojih dragih osoba. Razvija se i zabrinutost za budućnost. Reakcije dece mogu biti različite, u zavisnosti od uzrasta. Neke reakcije kod dece, ukoliko traju kraći vremenski period, mogu se smatrati normalnim i prolaznim reakcijama na traumatsko iskustvo. Međutim, ukoliko su prisutne duži vremenski period, potrebno je potražiti savet stručnjaka.
Mogu se primetiti intenzivne emocionalne reakcije i oblici ponašanja u zavisnosti od uzrasta:
Predškolski uzrast – sisanje palca, noćno mokrenje, teškoće u odvajanju od roditelja, poremećen san, gubitak apetita, somatske tegobe, strah od mraka i druge vrste strahova.
Osnovnoškolski uzrast – razdražljivost, agresivnost, teškoće u odvajanju, slaba koncentracija, noćne more, izbegavanje obaveza.
Adolescentni uzrast – poremećaj sna i apetita, razdražljivost, učestali konflikti, slaba koncentacija, somatske tegobe.
Kako zaštititi dete?
Donosimo vam kratka uputstva i preporuke na koje se možete osloniti kako bi u ovoj situaciji pružili pomoć i podršku deci, i preventivno delovali, kako se ne bi javile komplikacije u njihovom funkcionisanju.
Informišite dete – na pitanja deteta odgovarajte direktno, uz davanje onoliko informacija koliko dete traži. Ponudite informacije prilagođene detetovom uzrastu, koje će ono moći da razume. Mlađa deca će se zadovoljiti sa opštim informacijama, bez mnogo detalja i objašnjenja, dok će starijoj deci koristiti detaljnije informacije kako bi mogli da razumeju uzroke. Istovremeno, ograničite pristup informacijama putem medija, jer ponovo podsećanje može iznova traumatizirati dete. Informacije o daljim dešavanjima dozirajte postepeno i prilagođeno njihovom uzrastu. Slušajte ih pažljivo, i to je nekad dovoljno. Iznosite samo činjenice , bez nagađanja i pretpostavljanja šta bi moglo da se desi, jer bi to moglo kod deteta da pojača osećanje neizvesnosti i straha. Ukoliko na neko pitanje ne znate odgovor, recite to otvoreno detetu. Na kraju, najvažnije je da ga uverite da ćete dati sve od sebe kako biste ga zaštitili. Nemojte potcenjivati kapacitete deteta i misliti da nisu svesni šta se događa. Čak i ako su mala, deca „osete“ da nešto nije u redu.
Pružite emocionalnu podršku detetu – u kriznim situacija deca često pokazuju veću potrebu da roditelji budu prisutni i da im posvete više pažnje. Imajte strpljenja za njih i otvoreno im recite da ste im uvek na raspolaganju. Pokazujte mu ljubav i veru koliko god možete. Takvi oblici ispoljavanja vaših osećanja mogu pružiti detetu osećanje sigurnosti, dati im dozvolu da i oni ispolje svoja osećanja i podstaći ih da veruju da i pored svega što se događa, ima dobrih stvari. Kada je reč o starijoj deci, humor je često sredstvo, koje može da im pomogne da se nose sa ovim novim situacijama. Podržite to. Budite spremni na snažne emocije kod dece. One su obično kratkotrajne. Roditelji mogu dati primer kako se izboriti sa intenzivnim emocijama. Dozvolite da dete ispolji svoje emocije i ne dajte povoda da se dete oseća neadekvatnim zato što ih doživljava. Ostanite smireni, koliko god je to moguće, ali ne idite u drugu krajnost potiskivanja i negiranja emocija. Deca spoljašnje situacije i događaje procenjuju preko reakcije odraslih. Ako roditelj nije prisutan, druga odrasla osoba može da nadoknadi potrebe deteta.
Šta još? - Deca često ne govore otvoreno o svojim osećanjima. Pratite i posmatrajte eventualne promene u njihovoj igri, ponašanju, apetitu, spavanju.
Koliko možete, održavajte dnevnu rutinu, važan doživljaj za dete da je njihov svet prisutan i da funkcioniše. Pridržavajte se uobičajenog dnevnog rasporeda aktivnosti, kako bi njegov dan ličio na dane do sada. Ne zaboravite da su deci i u ovim situacijama potrebna jasna pravila i granice. Obezbedite im to na jasan i dosledan način.
Medigen je sa Vama u važnim životnim situacijama, trudeći se da pruži punu podršku i korisne savete.