Većina je verovatno čula onaj vic kada baka pita unuka: "Je li sine, kako se zove onaj Nemac što nam krije stvari po kući?". "Alchajmer baba, Alchajmer", odgovori unuk. Činjenica je da je jedna od odlika našeg naroda da se i u najtežim trenucima šalom bori i održava duh. Ali šalu na stranu, Alchajmerova bolest je ozbiljno oboljenje koje je najčešći uzrok demencije. Reflektuje se kroz kontinuirane probleme u pamćenju, ponašanju i socijalnim veštinama koji utiču na sposobnost osobe da samostalno funkcioniše.
Vodeći uzrok demencije
Alchajmerova bolest, vodeći uzrok demencije, je hronični neurodegenerativni poremećaj. Pacijenti koji pate od ove bolesti pokazuju kombinaciju znakova koji se kreću od gubitka pamćenja, poteškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i nesnalaženje u vremenu ili prostoru, kao i promenama raspoloženja i ličnosti. Rani znaci bolesti uključuju zaboravljanje nedavnih događaja ili razgovora. Napredak bolesti na kraju dovodi do nemogućnosti samostalnog i bezbednog života. Vremenom se simptomi kao što su zbunjenost, promene raspoloženja ili gubitak pamćenja razvijaju i postaju sve teži.
Uzrok bolesti i dalje nije potpuno jasan. Istraživači su otkrili da ljudi oboleli od Alchajmerove bolesti imaju abnormalno nakupljanje određenih proteina u mozgu. Akumulacija ovih proteina uzrokuje lokalizovano zapaljenje koje onemogućava mozgu normalno funkcionisanje. Bez obzira na procese koji su uključeni, jasno je da se sa napredovanjem Alchajmerove bolesti, nervne ćelije zvane i neuroni, gube. Iz tog razloga, Alchajmerova bolest je poznata kao neurodegenerativna bolest.
Procene sugerišu da oko 1,5% ljudi starih između 65-69 godina i oko 25-30%
ljudi preko 90 godina ima ovu bolest. Iako tačan uzrok nije poznat, brojni faktori rizika povezani su sa bolešću. Najveće od njih je starenje. Žene su više pogođene od muškaraca. Genetika (tj. porodična istorija) igra važnu ulogu u rizicima za razvijanje Alchajmera.
Kako se leči?
Trenutno ne postoji dokazan lek za Alchajmerovu bolest. U pogledu terapije lekovima, dostupni lekovi mogu samo privremeno poboljšati kognitivne simptome. Nijedan tretman lekovima ne može da preokrene, zaustavi ili čak uspori ovaj neumoljivi neurodegenerativni proces. Takođe, tretmani koji nisu lekovi, uključujući gensku terapiju, mogu doneti samo privremeno simptomsko olakšanje, ali ne i zaustavljanje progresije bolesti.
Matične ćelije kao nada
Napredak koji je medicina doživela poslednjih decenija daje nadu u razvijanje tretmana kojima bi se lečile neke bolesti koje se danas smatraju neizlečivim. Oblast od koje možda postoje najveća očekivanja su matične ćelije. Matične ćelije su pružile mnogo nade obećavajući da će uveliko proširiti broj i raspon pacijenata koji bi mogli imati koristi od njihove upotrebe, obezbeđujući terapiju za lečenje brojnih bolesti.
Studije na miševima pokazale su obećavajuće rezultate koji nagoveštavaju da će matične ćelije moći da leče Alchajmerovu bolest. Jedno istraživanje je otkrilo da su miševi infuzirani krvlju iz pupčanika pokazali poboljšanja u učenje, pamćenju i motoričkim funkcijama i značajno smanjili depozite proteina koji su izazivali problem, u poređenju sa kontrolnom grupom koja nije infuzirana krvlju iz pupčanika.
Nažalost, za sada postoji jaz između ishoda testiranja kod miševa i kod ljudi. Jasno je da su modeli glodara i njihove etiološke hipoteze neadekvatni za predviđanje kliničke slike kod ljudi. Ali istraživači nikako ne gube nadu. Studije koje se sprovode će razmatrati promene kognitivnih funkcija učesnika, kvaliteta života i zapremine mozga kako bi se steklo preliminarno razumevanje potencijalne efikasnosti ove strategije. Pretkliničke studije sugerišu da matične ćelije imaju ozbiljan potencijal za lečenje Alchajmerove bolesti.