Dugo se zna za moć matičnih ćelija i u dosadašnjoj praksi potvrđeno je da mogu da se koriste u lečenju više od 80 bolesti. Međutim, taj broj neprekidno raste, a primena postaje sve raznovrsnija.
Tako su naučnici otkrili da matične ćelije mogu, ne samo da postanu bilo koje ćelije u organizmu, nego i da “nauče” druge ćelije kako treba da se ponašaju i to saznanje su iskoristili u kliničkoj studiji o jednoj od najvećih pošasti savremenog sveta – dijabetesu.
Oni su iz krvi osobe sa tom bolešću izdvojili imune ćelije limfocite, na kratko ih izložili matičnim ćelijama iz krvi pupčanika donora i vratili u telo pacijenta.
Ovaj način lečenja nazvali su “edukacionom terapijom matičnim ćelijama” jer su otkrili da limfociti od matičnih ćelija mogu da “nauče” kako treba da se ponašaju.
Dijabetes tipa 1, autoimuna bolest, nastaje kada ćelije imunog sistema tela greškom napadaju beta ćelije zadužene za proizvodnju insulina u pankreasu. Zbog toga osobe sa dijabetesom tipa 1 imaju malo ili nimalo insulina u organizmu i potrebne su im injekcije tog hormona kako bi preživeli.
Istraživači su dugo smatrali da bi lek za dijabetes tipa 1 morao da bude usmeren na zaustavljanje autoimunog napada i regeneraciju ili transplantaciju beta ćelija. Međutim, dr Jong Žao iz Hakensak univerzitetskog medicinskog centra u Nju Džersiju je sa svojim timom uspeo da dođe do novog pristupa ovom problemu – oni su uz pomoć matičnih ćelija “naučili” imune ćelije da prestanu da napadaju beta ćelije pankreasa.
U okviru najnovije studije, naučnici su tokom četiri godine pratili devet pacijenata sa dijabetesom tipa 1. Kako bi proveliki kako terapija funkcioniše, oni su merili C-peptid, fragment proteina koji je nusproizvod proizvodnje insulina.
Dve osobe sa dijabetesom tipa 1 koje su dobile terapiju, imale su normalnu proizvodnju C-peptida i posle pet i osam meseci od tretmana, a insulin im nije bio potreban u naredne četiri godine.
Još jedna pacijentkinja imala je poboljšan nivo C-peptida, ali se još ne smatra izlečenom. Kod preostalih šest je tokom vremena nivo C-peptida opadao, pa autori studije ukazuju da je u nekim slučajevima možda potrebno više od jednog tretmana.
Kod dijabetesa tipa 2, disfunkcija imunih ćelija odgovorna je za hronična zapaljenja koja izazivaju insulinsku rezistenciju. Kada je neko insulinski rezistentan, ćelije njegovog tela ne služe se insulinom kako bi trebalo, da bi mogle da koriste šećer iz hrane kao svoje gorivo. Umesto toga, šećer se nagomilava u krvi.
Istraživači se nadaju da će “edukativnim matičnim ćelijama” povećati insulinsku rezistenciju kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, a preliminarni rezultati obećavaju.
Žaov tim pratio je šest pacijenta koji su dugo (15-24 godine) bolovali od dijabetesa tipa 2. Otkriveno je da je za četvoro njih bio dovoljan samo jedan tretman, kako bi postigli normalan nivo C-peptida i održali ga tokom četvorogodišnjeg perioda.
Sada postoji i nada da će ova inovativni pristup uptrebi matičnih ćelija biti od koristi i u lečenju drugih autoimunih bolesti.